". Ova služba je ustanovljena u spomen na više izbavljenja Konstantinopolja od neprijatelja zaštitom i zastupništvom Bogomajke, Koja se u akatistu zato i proslavlja kao "Izabrana Vojvotkinja ". Ovo bogosluženje se naziva" akatistom ", što na grčkom znači "nesjedalan ", jer tokom njega nije dozvoljeno da se sedi. Nije tačno poznato ko je sastavio ovaj akatist: jedni ga pripisuju hronografu iz IX veka Georgiju Amartolu, drugi patrijarhu Sergiju, koji je živeo za vreme cara Iraklija u VII veku, treći prepodobnom Romanu Slatkopojcu, a neki i patrijarhu Fotiju .

Dalmaciji . cara Iraklija ( 610 - 641 ), otkriveni su na lokalitetu "Kulina" pod Kablarom i koji su datovani u X-XI vek .

u kovčeg, u kome stajahu mošti sv. Efimije. Na to se svi saglasiše. Dva veroispovedanja budu, dakle, napisana i postavljena na prsi velikomučenice, kovčeg zatvoren i carskim pečatom zapečaćen, još i straža vojnička postavljena. Tada svi provedoše tri dana u postu i molitvi. Četvrtoga dana, kada grob otvoriše, videše pravoslavno veroispovedanje u desnoj ruci svetiteljke, a jeretičko pod njenim nogama. Tako se spor Božjom silom rešiu korist Pravoslavlja. U vreme cara Iraklija mošti sv. Efimije budu prenete iz Halkidona u Carigrad, u crkvu njenoga imena, blizu hipodroma. Ikonoborni car Lav Isavrjanin naredi te se te mošti bace u more; no čudesnim načinom kovčeg bi prenesen na ostrvo Limnos i položen u crkvu sv. muč. Glikerije. Tek u vreme carice Irine kovčeg s moštima ponovo bude vraćen u Carigrad na svoje staro mesto.Izovih moštiju s vremena na vreme tekla je krv, koja je pomagala bolnim i nevoljnim .

vođe su se nazivale sudije, iako se crkva njima obraća kao kraljevima. Titule plemstva su bile: knez, čuvar blaga, kapetan, vitez i rizar . cara Iraklija preko svog poslanika, guvernera Singidunuma, da im pruži novu zemlju. Tu su se brzo stopili sa mesnim romanizovanim stanovništvom koje im je prenelo tajne brodogradnje koje su kombinovane sa već razvijenim slovenskim praktičnim veštinama. Romanizovano stanovništvo nije uspelo da zadrži svoju kulturu u Paganiji kao drugde u Dalmaciji, pošto su gradovi brzo izgubili svoju slavu - poput Narone na ušću Neretve koja nije preživela slovensku invaziju .

Sloveni i na jadransku obalu: oko 614. godine pada Salona, centar provincije Dalmacije. [ 2 ] cara Iraklija za dozvolu da ce naseli na teritoriji carstva. Bilo im je dopušteno da ce nasele u solunskoj oblasti, ali oni posle kraćeg vremena, u nameri da ce vrate u "Belu Srbiju ", prelaze Dunav. Predomišljaju ce i ponovo traže zemlju za naseljavanje, pa im tada opet Iraklije dozvoljava da nasele opustele oblasti između Save i dinarskih planina, gde su živeli u Porfirogenitovo vreme. To bi značilo da ce naseljavanje Srba na prostoru dinarskog Ilirika dogodilo za vlade cara Iraklija [

cara Iraklija za dozvolu da ce naseli na teritoriji carstva. Bilo im je dopušteno da ce nasele u solunskoj oblasti, ali oni posle kraćeg vremena, u nameri da ce vrate u "Belu Srbiju ", prelaze Dunav. Predomišljaju ce i ponovo traže zemlju za naseljavanje, pa im tada opet Iraklije dozvoljava da nasele opustele oblasti između Save i dinarskih planina, gde su živeli u Porfirogenitovo vreme. To bi značilo da ce naseljavanje Srba na prostoru dinarskog Ilirika dogodilo za vlade cara Iraklija [ 610 - 641 ]. Danas istorijska nauka, međutim, ne shvata doslovno ovo kazivanje izvora i ne smatra da su ce svi Srbi [ kao i Hrvati ] doselili na Balkan tek za vlade cara Iraklija. Srpska plemena kretala su ce zajedno s drugim slovenskim grupama, u talasima i na mahove, još od VI veka. Arheološki i naročito lingvistički podaci ne govore u prilog teze o poznijem "umetanju" Srba između drugih Slovena, ranije već naseljenih na Balkanu, jer u jeziku Srba, kao i Hrvata, nema

Srbiju ", prelaze Dunav. Predomišljaju ce i ponovo traže zemlju za naseljavanje, pa im tada opet Iraklije dozvoljava da nasele opustele oblasti između Save i dinarskih planina, gde su živeli u Porfirogenitovo vreme. To bi značilo da ce naseljavanje Srba na prostoru dinarskog Ilirika dogodilo za vlade cara Iraklija [ 610 - 641 ]. Danas istorijska nauka, međutim, ne shvata doslovno ovo kazivanje izvora i ne smatra da su ce svi Srbi [ kao i Hrvati ] doselili na Balkan tek za vlade cara Iraklija . Srpska plemena kretala su ce zajedno s drugim slovenskim grupama, u talasima i na mahove, još od VI veka. Arheološki i naročito lingvistički podaci ne govore u prilog teze o poznijem "umetanju" Srba između drugih Slovena, ranije već naseljenih na Balkanu, jer u jeziku Srba, kao i Hrvata, nema severnoslovenskih osobina kojima bi ce oni izdvajali među svojim južnoslovenskim susedima. [ 3 ] Najviše što ce može dopustiti to je da su izvesne uslovno "najmlađe" grupe, možda na

mreža otpornika, linearnost i superpozicija, kompenzacija, Tevenenova i Nortonova teorema, premeštanje generatora, reciprocitet, prilagođenje po snazi, simetrija i bisekcija, četvoropolni i kontrolisani generatori, nelinearna kola, i kola sa kondenzatorima. Detaljni podaci o knjizi Naslov: Zbirka zadataka iz osnova elektrotehnike - II deo Izdavač: Akademska misao Godina izdanja: 2009 Strana: 346 Format: cm ISBN: 978 - 86 - 7466 - 374 - 5 cara Iraklija Srbi se počinju naseljavati na Balkansko poluostrvo. Pod vođstvom kneza nepoznatog imena, Srbi iz Bojke kreću u seobu. Prvi poznati knez Srbije na Balkanu bio je Višeslav, prvi srpski vladar čije je ime zabeleženo u istorijskim izvorima tog doba. Vladao je od 730. do 780. Višeslava naseđuje sin Radoslav. Radoslav je bio knez Srbije od 780. do 822. Za vreme vladavine njegovog sina Prosigoja u susednoj Hrvatskoj se organizuje ustanak Ljudevita Posavkog. Posle sloma

vrlina ili mana, diskutabilno je ( po rezultatima izbora mana ) ali je kao konstatacija tačno. Poѕdrav cara Iraklija , ta država je u biti GRČKA, pored toga što baštini Rimsko pravo i državnu tradiciju i hrišćanstvo, ali sve shvaćeno na specifično GRČKI NAČIN Ma bili carevi te imperije i ne-Grci, kao Arapi-Sirijci Lav 3 - ći i Konstantin 5 - ti, Jermeni kao Foka 1 - vi, Vasilije 1 - vi, Nićifor Foka, Jovan Cimiskije. O tom kolopletu grčke kulture i mentaliteta, rimskog prava i državne tradicije i hrišćanske vere i judeo-hrišćanski shvaćene prirode čoveka, možete se informisati u nizu knjiga ,

izaslanici tražili pomoć od kagana, navodili su da Solun "stoji okružen njihovim naseljima i prima izbeglice iz dunavskih provincija i Dardanije, kao i iz gradova Niša i Serdike ". Kagan je plemenima iz okoline Soluna poslao u pomoć velik broj Sklavina i Bugara. U spomenutom izvoru je zabeleženo da su Sloveni koji žive u okolini Soluna, verovatno neposredno posle 626. godine, pokušali posle zemljotresa da na prepad zauzmu Solun. U solunsko zaleđe došli su u vreme cara Iraklija ( 610 - 641 ) i delovi srpskog plemena. Prema kazivanju cara Konstantina VII Porfirogenita, car Iraklije je Srbima dodelio zemlju u solunskoj oblasti, koja je po njima dobila ime Servija. Oni tu nisu dugo ostali. Krenuli su da se vrate u svoju staru postojbinu, ali su se, prešavši Dunav, predomislili i zatražili drugu oblast u kojoj bi se naselili. [ 7 ]

prodora i masovnosti slovenske kolonizacije svedoče, pored osvajanja Salone, i opsade Soluna i napadi na Carigrad. Prvi avarski napad bio je najverovatnije 617. godine. On je bio samo predigra velikog napada Avara sa podložnim Slovenima, Gepidima i Bugarima, koji je usledio 626. godine, kada su prestonicu sa maloazijske strane pritisli Persijanci. Rimski podunavski limes više nije predstavljao prepreku za prodore avarske konjice i slovenskih odreda. Zbog odlaska cara Iraklija na maloazijsko ratište, put prema Carigradu bio je otvoren .

u izuzetno uglednoj porodici, u carskoj prestonici, u vreme kada je preovladavao relativno visok stepen harmonije u carstvu, koja je ublažavala tenzije i konflikte koji su tek trebali da nastupe. Imao je priliku da stekne visoko obrazovanje. Sva njegova dela, u stvari, otkrivaju njegovu duboku upućenost u retoriku i filosofiju. Naukom se bavio najverovarnije do svoje dvadeset prve godine. Toliko se spretno koristio svojim obrazovanjem da je odmah privukao pažnju cara Iraklija , koji mu je odmah ponudio da postane neka vrsta ličnog državnog sekretara. Verovatno se on u tim krugovima već bio upoznao sa Anastasijem, ličnim caričinim sekretarem, koji mu je postao učenik .

nauka kod Srba je tako ustrojena da svu srpsku antičku i srednjevekovnu kulturnu baštinu može definisati kao šiptarsku, ili albansku. Za tako nešto je dovoljno pozvati se na sadržaje srpskih istorijskih udžbenika - od osnovne škole do univerziteta. A u njima piše, da su antički i ranosrednjevekovni Iliri na Balkanu preci Šiptara cara Iraklija .

svakog meseca, a tačan datum i termin biće objavljen . cara Iraklija ( 610 - 641 ). Po pravilima pravoslavne Crkve na ovaj praznik propisan je jednodnevni post .

NADIRUĆOJ BARABIZACIJI Lepo je rečeno u Božjoj Knjizi: "NE ŽIVI ČOVEK SAMO O HLEBU I VODI ..." Ako to NAŠA MLADEŽ USVOJI, onda nema razloga da se brinemo za njih A kad, UZ POMOĆ TIH DISCIPLINA, kao i POVRAĆENOG AUTORITETA NAŠIH PORODICA, NAŠA DECA shvate NEOPHODNOST DUHOVNE VERTIKALE, shvatiće da je ZA NjIHOVO DOBRO KORISNO da postoji NEŠTO kao DRŽAVA, NAROD i tako slične "sitnice" Takođe NE ZABORAVIMO REČI cara-pisca Konstantina Porfirogenita: "Kad su se u vreme cara Iraklija doselili u Ilirik, Srbi ZASNOVAŠE kneževine: Srbiju sa Bosnom, Duklju, Zahumlje, Travuniju i Paganiju. Svaka od tih kneževina ima kneza i oni POŠTUJU kneza Srbije. "Znači, PARTIKULARIZAM nam je INHERENTAN i to NE SMEMO ZABORAVITI